Mnogu vremena su nas opozoravali da su masti loše za nas,da nas debljaju i tako dalje međutim nauka je dokazala da takozavne dobre masti su naime od suštinskog značaja za naše organizam.
Baš je taj mit da su masti loše za nas jedan od razloga zbog kojeg imamo sve veći broj osoba koji pati od depresije.
Naime analiza studija koja je objavljena u Journal of Psychiatry and Neuroscience pokazuje da nizak nivo holesterola uzrokovan neadekvatnom količinom masti u ishrani je povezan sa depresijom kao i suicidalnim mislima.Istraživanje pokazuje da nizak nivo holesterola kod depresivnih ljudi povećava rizik od samoubistva za 112%.
Ovu povezanost doktori objašnjavaju teorijom da se mozak sastoji ustvari od 60% masti dok se oko 25% tjelesnog holesterola nalazi u mozgu.Zbog toga se vjeruje da bez dovoljno masti i mozak ne može funkcionirati optimalno.
Neka istraživanja isto tako pokazuju da nizak nivo holesterola utiče negativno i na sinteziranje i prijenos neurotransmitera za dobro raspoloženje serotonina.Ali ovo ne znači da možete konzumirati svakaknu masnu hranu,nego bi bilo bilo da konzumirate takozvane dobre masti naravno u razumnim količinama.Nutricionsti
preporučuju da bi od ukupnih dnevnih kalorija koje konzumirate svakodnevno 20 do 30% biti masti.
Jedan od najboljih izvora masti su omega 3 masne kiseline koje se većinom nalaze u mozgu i isto tako povećavaju nivo takozvanog dobrog kolesterola.Upravo nedostatak ovih masnih kiselina se povezuje sa depresijom i promjenom raspoloženja.
Ostali dobri izvori masti su riba kao što je tuna,losos,haringa,srdela,meso,mlijeko,jaja i sjemenke.Namirnice bogate monozasićenim mastima kao što su avokado,bademi i maslinovo ulje isto tako pozitivno utiču na nivo dobrog kolesterola i poboljšanju kofnitivnih funkcija.
Zasićene i trans masti se povezuju sa većim rizik od pojave depresije odnosno pogršanja.Međutim kako pokazuju neka istraživanja kod nekih ljudi i konzumiranje dobrih masti ne donosi rezultate.Međutim moguće je da je pojava nisko kolesterola i depresije kod ovih ljudi neka prikrivena bolest ili nedostatak nekih ostalih hranljivih tvari,konzumiranje određenih lijekova ili rezistencija na holesterol iz hrane.